Asane

ASANE

Asana je sanskritska reč  i označava položaj tela. Uopšteno, asana znači određeni položaj u kojem možemo da se zadržimo duže vremena udobno i opušteno. Patanđali je u svom delu Joga sutre, u kojem je u 2. veku pre  Hrista pisao o načelima i spoznaji joge, asanom nazvao samo položaj za meditaciju, dok je fizičke vežbe nazavao  joga vijajam (vežbe joge). Međutim, u svakodnevnoj upotrebi naziv asana odnosi se i na dinamičke vežbe.

                Mnoge su asane izvedene iz pokreta ili položaja životinja i nose njihova imena, poput „mačke“, „srne“, „tigra“, „zeca“ ili slično. Dejstvo asana prožima i telo i psihu, a uzori koji se mogu naći u prirodi pružaju nam priliku da pomognema sebi samima. Životinje tu dobrobit stiču instinktivno zauzimajući određeni položaj tela. Na primer: mardžari  (mačka) služi za istezanje tela i kičme, buđangasana (kobra) služi za oslobađanje od agresivnosti i negativnih emocija, a šašankasana (zec) za opuštanje. Najvišim, tzv. kraljevskim asanama smatraju se siršasana (stoj na glavi), i padmasana  (položaj lotosa).

                Asane utiču na mišiće, zglobove, disanje, krvotok, nervni i limfni sistem, na sve organe i žlezde, kao i na um, psihu i čakre (energetske centre). One su psihosomatske vežbe koje jačaju i usklađuju delovanje celog nervnog sistema stabilizujući psihičko stanje vežbača. Ovim vežbama postižemo staloženost, smirenost uma, opuštenost i osećaj unutarnje slobode i mira.

Sistem „Joga u svakodnevnom životu“  je osmišljen  tako da postupno priprema telo, počevši od jednostavnih i pripremnih vežabi ka naprednijim i težim. Na početku i na kraju svakog vežbanja uključena je i faza opuštanja jer uvežbavajući sposobnost opuštanja produbljujemo osećaj za vlastito telo. Fizička i mentalna opuštenost su preduslov za pravilno vežbanje joge – jedino na taj način dejstvo asana dolazi do punog izražaja.

                Prilikom izvođenja asana, disanje ima izuzetno značajnu ulogu. Kada su dah i pokret povezani, vežbanje postaje skladno, disanje se samo po sebi produbljuje, a krvotok i razmena materija (metabolizam) pospešuju. Odgovarajućim načinom disanja, bitno se može poboljšati opuštenost mišića, tako što se usresredimo na delove tela koji su napeti i što ih sa svakim izdahom opuštamo.

                 Većina ljudi po navici diše plitko i površno. U sistemu „Joga u svakodnevnom životu“ vežba se potpuno joga disanje , budući da je ono jedan od preduslova da se u organizmu odvija optimalna razmena materija. Usporenije i dublje disanje poboljšava prokrvljenost tela, funkcionisanje nervnog sistema i opšte fizičko stanje. Redovnim vežbanjem ovakav način disanja postupno postaje uobičajen, što je značajno ne samo za fizičko zdravlje, nego i za održavanje psihičke ravnoteže.

Razlika između asana i gimnastike

Za razliku od gimnastičkih vežbi, asane se izvode polako, uz punu koncentraciju i svesno izvođenje pokreta. Broj vežbi nije toliko važan koliko je važan kvalitet njihovog izvođenja. Pre, između i posle vežbi trebalo bi se opustiti fizički i psihički.

                Smisao i svha asana nije da se nakupljena energija ili napetost pretvore u pokret, nego da se svesnim posmatranjem fizičkih i mentalnih procesa usklade funkcije tela i psihe. To se postiže usmeravanjem pažnje na pokret i opuštanje. Vežbanjem asana, telo se ne umara i ne iscrpljuje, nego se, naprotiv, puni energijom, jača i osvežava.

Važna načela za izvođenje asana 

Asane uvek treba uskaditi sa dahom:

• Pokreti koji šire grudni i trbušni deo uvek su povezani sa udahom

• Pokreti koji skupljaju grudni i trbušni deo uvek su povezani sa izdahom

Određenu asanu prvo izvodimo jednom ili dva puta bez dužeg zadržavanja, pri čemu pokret i disanje treba da su usklađeni. Tako jasno prepoznajemo uz koji se pokret udiše, a uz koji izdiše. Ovakav način vežbanja smiruje nervni sistem, podstiče rad žlezda, povećava zapreminu pluća i oslobađa od fizičkog i mentalnog stresa. Um postaje opušten smiren i bistar.

Tek nakon ovakve pripremne faze, u asani  se treba zadržati duže, normalno dišući. Pažnju i svesno disanje treba usmeriti na onaj deo tela na koji vežba naročito utiče .

Nakon toga, izvodimo vežbu suprotnog i uravnotežujućeg dejstav. Ako se, na primer, određeni deo tela u jednoj asani savija ili pritiska, sledećom bi ga asanom trebalo istezati ili širiti.

Dobrobiti redovnog vežbanja asana

• povećana gipkost  kičme

• pokretljiviji  zglobovi

• opušteni, ojačani i obilno prokrvljeni mišići

• podstaknuta i usklađena aktivnost unutrašnjih organa i žlezda

• pojačan rad limfnog sistema i razmena materija u organizmu

• povećan imunitet

• normalizovan i stabilizovan krvotok i krvni sistem

• smiren i ojačan nervni sistem

• blistavija i svežija koža