RADŽA JOGA

Radža joga se naziva i kraljevskim putem joge ili osmočlanom stazom. Radža joga je put samodiscipline i vežbanja. Radža znači kralj. Kralj je u svojim postupcima samosvestan, samostalan i siguran u sebe. Tako je i radža jogi samostalan, nezavistan i neustrašiv.

Put radža joge naziva se još i aštang joga (osmočlana joga) jer se sastoji od osam delova:

1. JAMA – samoovladavanje

2. NIJAMA – disciplina

3. ASANA  - fizičke vežbe

4. PRANAJAMA – vežbe disanja

5. PRATJAHARA – povlačenje čula

6. DARANA – koncentracija

7. DJANA – meditacija

8. SAMADI – potpuno ostvarenje

Ovih osam stupnjeva radža joge predstavljaju uputstvo za postupno postizanje unutarnjeg mira, jasnoće, samokontrole i spoznaje.

1. JAMA – samokontrola

Jama obuhvata pet načela:

Ahimša – nenasilje    
Ahimša podrazumeva nenanošenje bola ili štete nijednom biću – ni mislima, ni rečima, ni delima. Svakako, ne povrediti znači i ne ubijati. Ako jedemo meso, prouzrokovali smo smrt jednog živog bića, jedne životinje. Životinje instinktivno predosećaju događaje. One osećaju kada će biti zaklane i preplašene su na smrt. Pod uticajem straha i stresa izlučuju se određeni hormoni koji ostaju u mesu zaklane životinje, a te hormone ljudi ne sluteći unose u sebe. U tome leži uzrok mnogih naizgled bezrazložnih strahova, neuroza i psihoza. Zato je vegetarijanstvo jedno od načela koje sledi jogi.
Satja – istinoljubivost   
Govoriti istinu je uvek ispravno i dobro. Međutim, presudan je način na koji to činimo. Istinu možemo nekom sasuti ravno u lice, mašući njome kao nožem ili je možemo saopštiti ljubaznim rečima. Da ne bismo kršili već pomenuto načelo ahimše, trebalo bi da u srcu prihvatimo reči Sri Mahaprabuđija: „Reči koje dolaze sa tvojih usana treba da budu poput svetova.“ Biti istinoljubiv takođe znači ne pretvarati se i ne služiti se izgovorima i trikovima. Možda ćemo neko vreme i uspeti da sakrijemo svoje pravo lice pred očima drugih, ali bar jedna osoba zna istinu koja je u nama – mi sami. Naša je vlastita svest svedok te istine.
Asteja – ne krasti    
Asteja znači – ne prisvajati ništa što pripada nekom drugom. Pri tom se ne misli samo na materijalne stvari, nego i na krađu duhovnih dobara ili na oduzimanje šanse, nade i radosti drugima. Neiscrpljivanje prirode i zaštita okoline takođe spadaju pod ovo načelo.
Bramačarja – čist način življenja
Bramačarja se često prevodi kao seksualna uzdržanost, iako je ovaj pojam mnogo širi. Bramačarja doslovno znači da su naš život i misli uvek usmereni ka Bogu. Ali, to ne podrazumeva zanemarivanje obaveza u svetu. Naprotiv, svetovne dužnosti treba brižljivo ispunjavati, ali uvek sa svešću „nisam ja taj koji radi, Bog je taj koji rad“.
Aparigraha – nezgrtanje imovine
Ne bi  da zgrćemo imovinu, nego da uzimamo i koristimo samo ono što nam je zaista neophodno za život. Ko poseduje mnogo, ima i mnogo briga. Nezgrtanje takođe znači davanje slobode drugima i nevezivanje za stvari i osobe. Rođeni smo bez ičega i kada budemo napuštali ovaj svet sve što smo u njemu stekli u njemu ćemo i ostaviti. Kada nekome ili nečemu damo slobodu oslobađamo i sebe, jer dati slobodu znači i sam je steći.
2. NIJAMA – disciplina

Nijama ima takođe pet načela:

Šauća – čistoća
Čistoća je temelj svih oblika zdravlja. Ovde se ne misli samo na spoljašnju nego pre svega, na unutarnju čistoću. Naša odeća, telo, ali osećanja i misli treba da budu čisti. To se odnosi i na naš društveni život i kontakte sa drugim ljudima. Za razvoj je veoma značajno druženje sa osobama koje povoljnu utiču na nas, koje su duhovne i koje nam pomažu svojom mudrošću.
Santoša – unutarnje zadovoljstvo
Unutarnje zadovoljstvo je najveće blago koje možemo posedovati. Indijski pesnik Tulsidas kaže: Možeš posedovati rudnike zlata i dragog kamenja, ali tvoje unutarnje nezadovoljstvo sve to bogatstvo čini ništavim. Zadovoljnost postižemo spoznajom da je sve bogatstvo prolazno i da nas unutarnje bogatstvo čini mnogo srećnijima.
Tapas – samodisciplina
Premda u životu nailazimo na mnoge neugodnosti i prepreke, izabrani put treba slediti odlučno, sa punom snagom i nikada ne treba odustati. Sposobnost da izdržimo napor i pritisak je od izuzetnog značaja na tom putu, a ključ uspeha leži u samodisciplinovanom, strpljivom i istrajnom vežbanju.
Svadjaja – proučavanje svetih spisa
Ovo načelo doslovno podrazumeva izučavanje poglavlja o vlastitom sopstvu, ali i proučavanje svetih spisa, knjiga mudrosti. Kao oni koji teže dostizanju joge i vlastite celovitosti, trebalo bi da proučavamo fizilozofske joga spise, kao što su Bhagavad Gita, Upanišade, Patanđalijeve Joga sutre. Ovi nam spisi prenose dragoceno znanje i pomažu nam na duhovnom putu.
Išvara pranidan – predanost Bogu
Sa čistom predanošću prepustite božanskom jastvu sve što činite. Bog štiti svakoga ko mu se preda sa punom odanošću i verom.
3. ASANA – položaj za meditaciju
Položaj za meditaciju treba da bude udoban i stabilan da bi vežbač mogao da sedi uspravno, dugo, nepomično i opušteno. Najbolje asane za to su: vadžrasana, sukasana, sidasana i padmasana.
4. PRANAJAMA – vladanje pranom
Ovladavajući svojim telom i dahom, radža jogi postiže kontrolu nad umom, čime budi one unutarnje snage koje ga vode dalje na duhovnom putu. Smirenje daha vodi smirenju prane, a to dovodi do smirenja ćita vritija (nemira uma).
5. PRATJAHARA – povlačenje čula
Jogija odlikuje sposobnost da, ako zaželi, povuče svoj um i čula od spoljnih sadržaja ili da im se otvori – poput kornjače koja svoju glavu i udove po želji može da uvuče ili izvuče iz oklopa.
Ovladavanje pratjaharom znači da trenutno i nezavisno od spoljnjih okolnosti možemo da povučemo svoja čula od spoljnih objekata i da im se, ako želimo, posvetimo svesno i sa punom pažnjom.
Na početnim stepenima meditacije, pratjaharu vežbamo tako što zatvorimo oči, održavamo nepomičnost tela i umirimo um, a svoju pažnju usmerimo unutra.
Postoje određene tehnike kojima možemo vežbati pratjaharu. Na primer, u jednoj vežbi meditacije pažnju prvo usmeravamo na spoljne šumove, utvrđujemo i posmatramo njihova svojstva, udaljenost i sl., a zatim se postupno povlačimo u svoj unutarnji prostor i osluškujemo šumove u svome telu (dah, otkucaje srca, krvotok...).
Tek kada postignemo pratjaharu, možemo se posvetiti pravoj koncentraciji.
6. DARANA – koncentracija
Darana znači usredsređivanje misli i osećanja samo na jedan objekt. To nam najčešće uspeva samo nakratko, jer dolaze druge misli i odvlače pažnju. Neretko se događa da svoju dekoncentrisanost osvestimo tek nakon nekoliko minuta.
Sve dok nismo u stanju da se, u bilo kojem trenutku i na bilo kojem mestu usredsredimo na jednu misao ili na jedan objekat, još uvek nismo ovladali daranom. Veliku pomoć za razvoj koncentracije predstavljaju meditacija na sveću (tratak), određene asane, pranajame i ponavljanje mantre.
7. DJANA – meditacija
Sve meditativne tehnike samo su pripremne vežbe za pravu meditaciju. Meditaciju ne možemo naučiti kao što ne možemo naučiti da spavamo. San dolazi kada umirimo telo, a meditacija kad umirimo um. Ljudski mozak možemo uporediti sa moćnim računarom ogromnog kapaciteta i memorije. U njega možemo smestiti sve podatke koji postoje u univerzumu, ali ipak i ovaj računar ima svoje granice, jer može da uradi samo ono za šta je programiran.
U meditaciji više nema nikakvih predstava, jer su one plod našeg intelekta. Intelekt je u meditaciji smiren, individualni ego više ne postoji i tako spoznajemo čist bitak. Tada u srcu zablista božansko svetlo i mi potajemo jedno sa njim.
8. SAMADI – potpuno ostvarenje
Samadi je kruna meditacije, jer se u njemu konačno sjedinjuju znalac, znanje i objekat znanja. Znalac (onaj koji meditira), njegovo znanje (šta je Bog) i objekat znanja (Bog) postaju jedno. To znači da postajemo jedno sa božanskom svešću.
Kada postignemo samadi, vidimo nadzemaljsku blistavu svetlost, čujemo nebeske zvuke i spoznajemo beskonačno prostranstvo sveprisutnosti.
U samadiju smo nalik reci koja nakon dugog i mukotrpnog putovanja napokon utiče u more. Sve su prepreke savladane i reka je za sva vremena sjedinjena sa okeanom. Tako i jogi stiže na kraj svoga puta i postaje jedno sa najvišom svešću. Njegova svest zauvek nalazi mir, spokoj i blaženstvo – postigla je oslobođenje.
Ovo se iskustvo ne može dočarati rečima, jer samo onaj ko je pobao mleko zna ukus mleka, samo onaj ko je patio zna šta je bol, samo onaj ko je voleo zna šta je ljubav, a šta je samadi zna samo onaj koga je postigao.
U tom se stanju rastače svaka dvojnost. Ne postoje ni dan ni noć, ni svetlo ni tama, ni oblici ni osobine, sve je jedno u najvišem jastvu. Ovo sjedinjenje individualne duše sa kosmičkim jastvom cilj je joge i joga sama.