Mnogi znaju da u Indiji postoji Praznik boja tokom koga se na ulicama svi prskaju različitim bojama, igraju i vesele se. Taj praznik se zove Holi i slavi se poslednjeg punog meseca zime i traje 24 sata. Ovaj praznik je vrlo star po svom poreklu i opisuje se još u drevnim spisima - sutrama, a uz njega kao i uz svaki duhovni praznik, vežu se mnoge priče.Doslovno, Holi znači izgaranje i u samoj suštini je proslava pobede dobra nad zlom.
Širom Indije se, u noći punog meseca (pre dana praznika Holi) pale lomače kako bi simbolično zlo izgorelo u njima, a sutradan se na sam dan praznika, bojama i veseljem slavi pobeda dobrog.
Autor Sistema Joga u svakodnevnom životu Višvaguruđi objašnjava da je uvek bila borba između devik šakti (čista, mirna, satvična energija) i asuri šakti (negativna energija). Ova borba i dalje traje i događa se unutar svih nas. Svi imamo pozitivne snage i negativne energije. Višvaguruđi savetuje da učimo kontrolisati svoje negativne energije. Negativnost se može ukloniti, pročistiti sa sadanom (joga vežbe, duhovne vežbe), dobrim delima i uz pomoć Učitelja. 
Priča o Praladu:
Hiranakasjap je bio vrlo moćan demon i kralj. Gospod Višnu je ubio njegovog mlađeg brata, takođe demona i Hiranakasjap mu se želeo osvetiti i postati kralj sva tri sveta (neba, zemlje i podzemlja). Da bi postigao svoj cilj više se godina podvrgavao raznim tehnikama i na kraju je dobio određenu moć. Misleći da ima moć da pobedi i Bogove, ego je potpuno zavladao njime. Izdao je naredbu da se niko u njegovom kraljevstvu ne sme moliti Bogu niti spominjati njegovo ime već mora obožavati samo njega.
Hiranakasjap je imao sina po imenu Prahlad koji je od malena bio istinski predan Gospodu Višnuu i nije se pridržavao očeva zakona. Neprekidno je ponavljao mantru „Đaj Šri Hari“. Kad je, nakon brojnih pokušaja da ga preobrati, kralj shvatio da neće uspeti, odlučio je ubiti Prahlada. Naređivao je jednu za drugom niz najbrutalnijih egzekucija nad Prahladom, no ovaj bi svaki put milošću Višnua prošao nepovređen.
Kralj je imao sestru Holiku koja je imala sidi (moć) da je vatra ne može povrediti. Zato je jednom prilikom, nakon što su propali brojni pokušaji da ubije Prahlada, Hiranakasjap naredio da Prahlad sedne Holiki u krilo te da zajedno sednu na zapaljeni krevet. No, na njegovo iznenađenje, Holika je izgorela, a Pralad je izašao iz vatre živ i zdrav. Tako Holi obeležava pobedu Prahlada - simbol dobra, i poraz Holike - simbol zla.
Priča završava potpunom pobjedom dobra nad zlom. Nakon Holikine smrti, kralj je naredio Prahladu da zagrli užareni čelični stub koji je prethodno pripremio. Dok je prilazio stubu, Praladu se učinilo da po stubu hoda hiljade mrava i pomislio je da ako oni mogu hodati po stubu, može ga i on zagrliti. Krenuo je zagrliti stub, ispunjen ljubavlju i poverenjem u svog Gospoda. Stub se tada prepolovio i iz njega je izašao Narsing, inkarnacija Višnua (u obliku pola čovek - pola lav) koji je ulovio i ubio Hiranakasjapa. Deo moći koje je Hiranakasjap zadobio svojom sadanom je bio i blagoslov da ga ne može ubiti ni čovek ni životinja, ni po danu ni po noći, ni u kući ni van kuće. Upravo zato se Višnu inkarnirao kao Narsing, dostigao ga je i ubio na pragu njegove palate – ni u kući ni van kuće, u sumrak – ni po danu ni po noći.
Ova lepa priča nosi poruku da se Bog uvek brine i štiti svoje posvećenike – bakte, bez obzira na sve teškoće koje prolaze i da je spreman na sve za njihovo dobro.
